konzervacija i restauracija dve geografske mape Zemuna i Beograda iz 19. i 20. veka

Starije mape su uglavnom sačuvane u bakropisu, bakrorezu, drvorezu, pa je osnovni materijal papir različitog kvaliteta. Starije su dosta izkolorisane vodenim bojama, neke čak imaju pozlatu kod onih iz 16.,17. i 18. veka. Od mastila su se koristila čađ, galotaninska mastilo (tokom 12.veka), indigo mastilo (2/2 18.veka) koje je na kraju zamenjeno anilinskim bojama. To su: metil violet, metilensko zelena, fuksin i

nitrazin. Format prve mape iznosi: 51 x 45 cm ; druge mape: 65 x 39cm

Pre svega je urađeno mehaničko čišćenje gumicom i dezinfekcija rastvorom timola i 
alkohola koja se nanosi vatom ili raspršuje. Potom je sledilo pranje vodom, eventuano 
blagim deterdžentom i nakon njega dobro isprano.

Dok je još uvek materijal mokar, razdvajaju se kartografski segmenti koji se po 
potrebi izbeljuju ili skidaju mrlje. Potom se cetkom vrsi ojačavanje metil celulozom.

Da bi se oni nakaširali na novo platno, potrebno je iseći ameriken platno prvobitnog 
formata, ali sa po 5-10 cm dodatka na ivicama. Platno se kvasi toplom vodom, i na 
čistom stolu razvlači i ravna rukama. 

Potom se premazuje debelim slojem skrobnog lepka, kao i sam segment pojedinačno,
i ređaju se po platnu vodeći računa da se uklope međusobno, i da se istisne preostali 
vazduh između platna i papira pomocu plasticne folije i krpice. 

Kod prve mape su segmenti uklopljeni do kraja, dok smo kod drugog ostavili 3mm razmaka 
da bi se mapa mogla presavijati kao nekad. Nedostatke i rupe između segmenata su 
popunjeni japanskim papirom odgovarajućeg tona.

Potom se mapa ostavlja da se osuši na sobnoj temperaturi, i pažljivo odvaja sa stola da 
se ne bi javile pukotine. Opsecaju se ivice i stavljaju se u presu na par sati.

Izgled prve mape nakon konzervatorskih intervencija

 

 

Izgled druge mape nakon konzervatorskih intervencija

Stanje posle konzervacije i mere zaštite

Da bi se sprečila fizička,hemijska i mehanička oštećenja, potrebni su kontrolisani uslovi, smeštaj, kao i pažljivo rukovanje mapama koji se razlikuju od klasičnih bibliotekačkih i arhivskih materijala. Najvažnija pravila prilikom korišćenja mapa su: ne jesti, ne pušiti, ne žuriti dok se radi sa njima, ali sigurno sa velikom ljubavlju prema njima.

Optimalni uslovi za očuvanje mapa su:

·        Temperatura 16-18 C

·        Relativna vlaga 50-60 %

·        Kondicioniranje vazduha

·        Čiste i provetrene prostorije, ali bez izlaganja direktnim sunčevim zracima.

my graduating work

Kerećem od samog kraja, ali na sreću samo studiranja. Trajale su 5.godina (sa ili bez mastera još neznamo nažalost), na trećoj smo imali samo teoretsku nastavu, a sama praksa iz ove oblasti je krenula na 4.oj godini. Kako fakultet ne poseduje odgovarajuće uslove za ovu specifičnu granu konzervacije i restauracije, kolega i ja (samo po 2 studenta po godini) smo preusmereni na sticanje prakse u laboratoriji Narodne Biblioteke Srbije. Uslovi, saradnici, mentori, zadaci su bili sjajni i više nego zanimljivi. Možda baš zato što nismo na času u ateljeu ili studiju gde se od nas očekivalo do napravimo remek-delo već obrnuto, da ga popravimo. Dela iz umetnosti, politike, religije, obrazovanja. O tome ću u nekim narednim postovima.
Izbor za diplomski rad je bio potpuno prepušten nama, i odmah smo se uspešno snašli jer svako od nas ima barem neki stari foto-album, dedinu diplomu ili slično na tavanu, podrumu...U mom slučaju je radila igra sudbine, ukratko nakon smrti člana porodice, uvek usledi sređivanje prostorija, izbacuju se stare stvari, a i pronalaze raznorazne vredne koje ćemo da nastavimo da čuvamo. Iskopali smo stare albume u kojima su neke fotografije stare još od pre dva veka,a kod kuma geografske mape. Dakle dileme nije bilo, odmah smo krenuli da radimo i usput prisećamo.
Da bi nekima bilo jasnije kojom magijom mi to kao nešto stavimo u konzervu, izmućkamo, i vratimo polu-ubuđalu novčanicu u staro izdanje, vrši se nekoliko akcija.
Kako donesete svoju novčanicu u laboratoriju i nakon što se isćaskamo o njenoj sudbini, vrši se dokumentovanje, ili otvaranje konzervatorskog kartona. Tu kao lekari, ispišemo podatke vlasnika, zatečeno stanje, šta smo analizirali, koje metode konzervacije, i restauracije smo primenili, i naravno uradili foto dokumentaciju.
Na neki način ovi postovi će biti foto-konzervatorski kartoni :-) Kroz svaki karton ću predstaviti po jednog pacijenta i kako sam ga izlečila. Za dodatna pitanja se obratite načelniku klinike ili na e-mail u dnu bloga.

conservation and restoration of archive material
location: National Library of Serbia/ Belgrade /
tutor: Željko Mladičević
graduating work on Faculty of Applied Art //2010.