Konzervacija fotografija iz perioda 1878.-1912.

Istorijat

Fotografije predstavljaju jedan od najtežih materijala za konzervaciju i restauraciju, samim tim što se sastoje iz više slojeva različitih materijala i hemijskih elemenata. Naša istorija je bogata foto-dokumentacijom, bilo da su umetničke bilo one zanatlijske, tj. portretske. 
O tome svedoči par primera iz privatnog vlasništva, poreklom iz Zemuna, Beograda, Pariza, i na njima se vidi početak i razvijanje fotografije u Srbiji.

  U vreme kada je Francuska akademija nauka proglasila pronalazak fotografije (1839. godine), Anastas Jovanović, šegrt Državne Štamparije koju je osnovao knez Miloš, boravi u Beču gde izučava litografiju i dagerotipiju. On biva zanesen konstruisanom metalnom kamerom izrađenu kod optičara Foigtlendera, i po povratku u Beograd, postupkom talbotipije beleži poznate ličnosti iz I i II srpskog ustanka kao i naše predstavnike kulture.

  U periodu druge polovine 19. veka pojavljuje se oko sedamdeset raznih imena fotografa, a veći deo njih u nazivu svoje firme, na poleđini kartona fotografije, stoji ,,knjaževsko-dvorski fotograf“. Tada je uveliko počela fabrička proizvodnja materijala i veliki napredak, tako da se javlja već preko 150 amatera, a jedna njihova grupa otvara prvu izložbu 1901. godine sa preko 1000 radova među kojima je i Branislav Nušić.

  1911. i 1912. godine Srpsko geografsko društvo organizuje dve izložbe u cilju da amaterima skrene pažnju da beleže objekte iz prirode, naročito raznih geografskih objekata što je danas od velikog kulturno-istorijskog značaja.

  Izdaje se prva foto-literatura ,,Fotografski pregled“ koga 1911.godine objavljuje Ilija Obradović, a ubrzo zatim 1914.godine u Nišu izlazi časopis fotografski arhiv.

Početak Prvog svetskog rata prekida napredak srpske fotografije, a scene rata beleži fotoreporter Rista Marjanović.

  Paralelno sa Beogradom, prvi fotograf u Zemunu je bio R. Aliančić koji je otvorio svoju radnju 1865.godine u Glavnoj ulici br. 228. Zatim dolazi Johan Rehnicer iz Novog Sada, potom Rudolf Gater koji isto u Glavnoj ulici otvara svoj atelje 1891.godine koji osvaja zlatnu medalju na svetskoj izložbi u Parizu. Poznat je i po tome što je otvorio prvu bioskopsku salu u prizemlju, ispod svog ateljea.

Posle rata atelje otvaraju Branko Rajšić ,,Rave”, i Jovan Petrović.

  Većina fotografija koje su donete na konzervaciju potiču upravo iz ovih zemunskih ateljea.

Fotografije koje su donete na konzervaciju su na srebro želatinsko papiru fiksirane na kartonima, koji na poleđini imaju naziv ateljea. 

Stanje pre konzervacije 

Većina fotografija je dosta požutela naročito one starije (19. vek); imale su iskrzane ivice i ćoškove; tragovi vlage; fleka od rđe i muva; tragovi selotejpa; javljaju se i efekti ,,srebrnog ogledala“ po površini jer srebro nitrat usled oksidacije izbija na površinu i presijava se pod određenim uglom na svetlu. Na nekima fale delovi ili ćoškovi, kao i ogrebotine. Vrši se foto-dokumentacija pre intervencija, za vreme i nakon njih.

 

Prvo je vršeno mehaničko čišćenje gumicom. Dezinfekcija i pranje su se pažljivo vršili rastvorom alkohola i destilovane vode 1:2 uz pomoć vate. Rukopisi i mastila na poleđini kartona fotografija su fiksirani paraloidom u toluolu (B72).

 

Na nekima su se tragovi selotejpa skidali etil acetatom. Potom je rađeno ojačavanje kartona librokolom tj. knjigovezačkim lepkom jer je došlo do odvajanja slojeva unutar kartona i od same fotografije.

Ø   Restauracija je vršena samo uz pomoć toniranog japanskog papira na mestima gde fale delovi, jer  za samu analizu fotografija i hemijskih sastava nije bilo uslova da bi se vršile daljne intervencije.

Na kraju je vršeno presovanje da bi se lepak dobro zalepio u kartonu i ispravile blago iskrivljene fotografije.

 

Stanje posle konzervacije i mere zaštite

Zbog nedostatka odgovarajućih razvijača i fiksira nisu vršene intervencije koje bi pojačale kontrast ili smanjile tragove oksidiranja srebra. Retuširanje nedostajućih delova bi se vršilo pomoću vodenih boja preko airbrush-a ili četkicom tako što se odgovarajući ton sive ili crne nanosi u vidu malih tačkica uz pomoć lupe. Najbitnije je napraviti identični željeni ton boje za šta potrebana duža praksa. Ove boje se lako skidaju pa je nekad potrebno ponoviti postupak.