Starije mape su uglavnom sačuvane u bakropisu, bakrorezu, drvorezu, pa je osnovni materijal papir različitog kvaliteta. Starije su dosta izkolorisane vodenim bojama, neke čak imaju pozlatu kod onih iz 16.,17. i 18. veka. Od mastila su se koristila čađ, galotaninska mastilo (tokom 12.veka), indigo mastilo (2/2 18.veka) koje je na kraju zamenjeno anilinskim bojama. To su: metil violet, metilensko zelena, fuksin i
nitrazin. Format prve mape iznosi: 51 x 45 cm ; druge mape: 65 x 39cm
Dok je još uvek materijal mokar, razdvajaju se kartografski segmenti koji se po
potrebi izbeljuju ili skidaju mrlje. Potom se cetkom vrsi ojačavanje metil celulozom. |
Da bi se oni nakaširali na novo platno, potrebno je iseći ameriken platno prvobitnog
formata, ali sa po 5-10 cm dodatka na ivicama. Platno se kvasi toplom vodom, i na
čistom stolu razvlači i ravna rukama.
formata, ali sa po 5-10 cm dodatka na ivicama. Platno se kvasi toplom vodom, i na
čistom stolu razvlači i ravna rukama.
Izgled druge mape nakon konzervatorskih intervencija
|
Stanje posle konzervacije i mere zaštite
Da bi se sprečila fizička,hemijska i mehanička oštećenja, potrebni su kontrolisani uslovi, smeštaj, kao i pažljivo rukovanje mapama koji se razlikuju od klasičnih bibliotekačkih i arhivskih materijala. Najvažnija pravila prilikom korišćenja mapa su: ne jesti, ne pušiti, ne žuriti dok se radi sa njima, ali sigurno sa velikom ljubavlju prema njima.
Optimalni uslovi za očuvanje mapa su:
· Temperatura 16-18 C
· Relativna vlaga 50-60 %
· Kondicioniranje vazduha
· Čiste i provetrene prostorije, ali bez izlaganja direktnim sunčevim zracima.
No comments:
Post a Comment