Kontrola temperature i relativne vlažnosti
Kontrola temperature i relativne vlažnosti (RH) je od kritične važnosti za očuvanje zbirki fotografija. Toplota ubrzava propadanje: stopa hemijskog oštećenja većine fotografskog materijala se udvostručuje sa svakim povećanjem 10 stepeni temperature. Visoka relativna vlažnost pogoduje za štetne hemijske reakcije koje dovode bleđenja, gubljenje boje, i pojavu ,,srebrnog ogledala” na fotografskim zbirkama. Visoka relativna vlažnost u kombinaciji sa visokim temperaturama podstiče rast plesni i insekata. Izuzetno niska relativna vlažnost vazduha može dovesti do isušivanja i oksidiranja pojedinih fotografskih materijala, kao i Karling fotografija ili ljuštenja emulzije od staklene ploče.
Prekomerno variranje temperature i relativne vlažnosti vazduha su takođe štetne. Ovo može dovesti do strukturnih oštećenja unutar samih fotografija, kao što su pucanje emulzije ili savijanje fotografske podloge.
Temperaturu treba održavati na 21°C ili niže. U principu, što je niža temperatura, to bolje. Često se preporučuje za potrebe skladištenja temperatura 18-21°C.
Relativnu vlažnost vazduha (RH) za mešovite kolekcije fotografija treba održavati između 30% i 50% sa fluktuacije manje od 10% na dan (variranje vlaznosti u prostoriji).
Skladištenje na nižem opsegu RH nego inače može značajno moze poboljšati dugoročnu stabilnost nekoliko fotografskih procesa. Hladnjača se često preporučuje za posebno ugrožene materijale kao što su fotografije u boji, nitratni filmovi, ili sigurnosni filmovi. Kada se materijali uzmu iz hladnjače oni treba da budu smešteni u plastičnu kesu i poželjno je da se aklimatizuju sobnim uslovima pre upotrebe. Ovim se izbegava potencijalna kondenzacija i stvaranje vode na hladnoj površini materijala.
Kod kuće
Temperatura i vlažnost vazduha može biti pod kontrolom pomoću različitih oblika opreme i klima uređaja. Kada takva oprema nije dostupna još uvek se jednostavne mere mogu preduzeti kako bi se poboljšali uslovi sredine. Izbegavajte korišćenje potkrovlja (previše toplo) ili podruma (previše vlage) za skladištenje. Često enterijer u sobi ili ormar nudi najbolje okruženje.
Zbirke treba držati iznad poda gde je veća verovatnoća da će biti oštećena od insekata ili vode. Ne kačiti ili držati fotografije na spoljašnjim zidovima, u kupatilu, ili iznad izvora toplote kao što su kamini, radijatori, grejanje i otvori. Smanjite grejanje zimi, i podsticati osoblje i posetioce da nose toplu odeću. Izolujte vrata i prozore da bi se minimalizovalo ulaženje spoljnog vazduha. Držite fotografije u fasciklama, kutijama i ormarima. Upotreba klima-uređaja, Dehumidifiers i aerosola mogu biti od pomoći. Međutim, proverite da li takva oprema poboljšava uslove, a ne da ih pogoršava. Na primer, klima može zapravo povećati relativnu vlažnost vazduha pod određenim okolnostima.
Kontrola svetla
Svetlost izaziva oksidaciju, žutenje i bleđenje fotografija. Svetlo nanosi nepovratno oštećenje. Izlaganje direktnom suncu je najštetniji izvor svetlosti, veštačko osvetljenje (Volfram) je obično fluorescentno i manje štetno. Međutim, svi oblici svetlosti su štetni i treba da bude filtrirano. Ne postavljajte vredne fotografije na stalno mesto. Koristite kopije kad god je moguće (kolor laserske kopije su jeftine i lako dostupna alternativa) i smanjte osvetljenje što je više moguće. Izbegavajte kačenje fotografija na mestima gde će biti izložene dnevnom svetlu, posebno direktnoj sunčevoj svetlosti, ili da nefiltriranom fluorescentnom svetlu. Oba ova izvora svetlosti generalno ispuštaju velike količine štetnih UV zračenja. UV apsorpcionie fascikle se mogu koristiti za filtriranje štetnih zraka, kao i UV-apsorbcione folije koje mogu da se postave iznad prozora. Budite svesni da određene vrste fotografija su mnogo osetljivije na oštećenje svetlom nego druge. Većina fotografija u boji brže blede (dakle lomo fanovi budite na oprezu), dok su savremeni fiberbase crno-beli printovi stabilni na svetlosti. Izlaganje fotografija iz 19. veka treba da bude ograničeno i pažljivo kontrolisano.
Kontrola rukovanja
Otisci prstiju mogu da izazovu hemijska oštećenja na fotografiji, što bi rezultiralo izbeljivanje ili pojavu efekta ,,srebrnog ogledala”. Neobazrivo rukovanje može uzrokovati fizička oštećenja, kao što su na habanje, suze, ili cepanje. Koristite čiste rukavice ili čistu i suvu ruku kad god koristite fotografiju. Ne dirati fotografsku emulziju i rukovati pažljivo sa fotografijom. Fascikle i albumi obezbeđuju zaštitu od otisaka prstiju, štite od abrazije i cepanja. Kad god je moguće, izbegavajte direktno rukovanje fotografijama, koristite fotokopije ili umnožene originale, dakle scaaan...
Kontrola sistema za skladištenje
Pravilno skladištenje materijala su od suštinskog značaja za dugoročnu stabilnost fotografija i negativa. Oni pružaju preko potrebnu fizičku podršku i zaštitu za krhke predmete, a u isto vreme deluje kao barijera između fotografija i potencijalno nestabilnog okruženja. Od najveće je važnosti da se za skladištenje koriste neutralni materijali. Mnogo štete je učinjeno u prošlosti pomoću reaktivnih materijala kao što su: fascicle od kiselog papira napravljenog od opiljaka, gumice, spajalice, selotejp, lepkovi…
Sve fascikle za čuvanje fotografija treba da zadovolje specifikacije koje nalaže Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) standard ISO 18902:2001,1 i moraju da polože Photographic Activity Test (PAT) kao što je navedeno u standardu ISO 14523:1999.2 prvi standard daje specifikacije formate papira za fascikle, plastike, lepkovi i štamparske boje.
PAT ima dve propizicije: test za otkrivanje bleđenja fotografije koju izazivaju štetne hemikalije, i test za otkrivanje reakcije između želatina i i kućišta. Potrošači treba da se obrate svojim dobavljačima da li su njihovi proizvodi prošli PAT.
Kod skladištenja fotografija, najbolje je za svaka fotografija ima svoje kućište na polici ili fasciklu. Ovo smanjuje oštećenja fotografije i pruža fizičku zaštitu, podršku i izolaciju od oštećenja bilo kakve vrste fotografske građe. Štampa i negativi ne treba da budu u kontaktu jedni sa drugima u istom kućištu. Odgovarajuće fascikle mogu biti bilo od papira ili plastike. Kod nas najveći dobavljač takve opreme i proizvoda iz Nemačke, Japana itd. je Dunav Papir, naravno i cene su im najjače jer maltene nemaju konkurenciju..
Stari stari albumi možda estetski odgovaraju starim uspomenama, međutim ako se zapitate zašto su vam požutele fotografije, ili se oštete kad ih izvadite, onda je vreme da im date novi štek. Ovo su jedni od najčešćih albuma u koji mase čuvaju, gornji je onaj veliki sa lepljivom površinom i folijom koja razdvaja strane, što je ok. Međutim taj lepak na kartonu moze bez problema da ošteti poleđinu fotografije, a važni zapisi i beleške zauvek nestaju...Donji primer je sličan slučaj samo dosta starija varijanta, sa koricama obloženim tkaninom i kožnom riknom sa veselim aplikacijama.
Naravno danas postoji mnogo veći izbor foto abuma, od onih klasičnih kineskih sa folijama, do ovih zanimljivih ručno rađenih albuma od ekoloških materijala, korice su od rogača, a listovi su od recikliranog papira. Sa osušenim biljnim trakama koje se nalaze na sva četiri ugla omogućava da se umeću fotografije bez ikakvog oštećenja, ali ne i dugoročnog jer su puni drvenjače koja vremenom žuti i papir postaje kiseo, zato obazrivo. Svakih par strana su razdvojene flis ili pergamin papirom. Mana je što su robusni i mali broj fotografija moze da stane... Nije ni loša ideja nabaviti par tabaka pergamin ili flis papira (ako uopšte postoji mogućnost da je PH neutralan), i onda njime mogu privremeno da se ,,upakuju" negativi i fotografije kada se ,,najčešće, smeštaju u kutiju od cipela ;-) Ali ako već trpate u kutije onda razdvajajte rolne od fotografija!
Hmmm i kako su beše vaše uspomene? ;-)
