For the text version in English, please use Google translator widget on the right side baner menu below Bio. >
Novih 50 fotografija je stiglo u moj lab ove zime. Odmah mi je pala šaka ova fenomenalna fotografija klinaca na maskenbalu s početka 20.veka iz fotografskog ateljea Veritas u Rumi.
Istraživanje me dovelo toga da je vlasnik tog ateljea bio fotograf Ljubomir Bikar koji je radio između 1900. i 1922. Dizajn floralne ornamentike na reversu može ukazati da je reč o periodu 1900 - 1910 godine. Kako je u nekim izvorima navedeno, tip slova – helvetika, omiljeno pismo umetnika secesije, koja se baš u tom razdoblju učestalo koristi na fotografskim kartonima tj. reversima.. Ukoliko znate neku dodatnu informaciju o ovom fotografu i atelje pišite i podelite
sa nama, rado ću dopuniti istoriju ove vesele fotografije....
Ali ne, ovo nije ta verzija teksta koju sam se spremala da objavim pre dve nedelje dok nisam stupila u kontakt sa divnim ljudima iz Zavičajnog muzeja Rume koji su mi razotkrili celu misteriju. Fotografija datira iz 1902. godine u ateljeu Vitas u Rumi kao što se i vidi, međutim četvoro dece su braća i sestre. Jedno od njih je naš eminentni slikar proslavljen u Americi nakon što je zajedno sa ženom došao u New York 1939. godine.
Borislav / RUMA c. 1902 i 1918 via bogdanovich collection
Borislav Bogdanović (Ruma, 3. april 1899 — Skotsdejl, 29. novembar 1970) je zajedno sa Pikasoom (Picasso), Brakom (Braque), Šagalom (Chagall), Modiljanijem (Modigliani), Degaom (Degas), De Kirikom (Chirico) i drugim svetskim predstavnicima impresionizma i modernizma izlagao u eminentnim galerijama New York-a.
Slagalica 1956 |
Kasnije su se preselili u Arizonu 1966. godine gde je bio jako impresioniran nativnim američkim indijancima. Boravio je i učestvovao na Navaho i Hopi festivalima i svoj kasniji stvaralački opus je posvetio upravo njima. Triptih "Lov na bizone" je donirao Arizona Univerzitetu (NAU) i ovde se može videti više radova iz te kolekcije.
Njegovi braća i sestre su nažalost kao deca preminuli. Negovi potomci žive isto u Americi
i neguju svoje porodično nasleđe kroz svoju Bogdanović kolekciju (The Bogdanovich collection) čiji su osnivači filmski direktor Peter Bogdanovich (sin Borislava) i njegova sestra Anna.
Ova verzija fotografije je došla na konzervaciju kod mene zimus iz zbirke fotografije, primenjene grafike i umetničke opreme knjige Muzeja primenjene umetnosti sa kojima godinama sarađujem na obostrano zadovoljstvo. Fotografija dece sa maskenbala je iz nepoznatog razloga bila mehanički presečena na pola i sastavljena debelim kartonom i oho-lepkom na reversu.
Bila je u lošem stanju sa velikim mehaničkim oštećenjima. Ispis na reverzu nije bio čitljiv i sam karton je svojom kiselošću ugrožavao stanje same fotografije. Razdvajanje i konzervacija
je potrajala oko sat vremena jer je postepeno uklanjanje lepka dugotrajan proces.
Restauracija i punjenje pukotina su rađeni toniranim japanskim papirom
i metil-celulozom, uz par pauza je trajala oko dva sata.
Pukotine na foto-emulziji su blago fiksirane metil-celulozom i gampi papirom
i mogu se ponovo ukloniti.
Dva sloja tankih japanskih papira su dodati kako bi ojačali strukturu reversa
pritom vodeći računa na čitljivost rukopisa.
Retuš po sredini pukotine rađen photo-pen markerima za retuš fotografija koji se takođe
može ukloniti. Inače imam nove snabdevače papira, četkica i trenutno na stanju su mi papiri
iz stare tradicionalne manufakture papira Inshu Washi iz Tottori prefekture o kojoj ću
imati poseban post. 🇯🇵 Ova foto-dokumentacija tretmana nije nekog kvaliteta jer je
fotkano mobilnim telefonom.
fotografija pre tretmana |
fotografija prosle tretmana |
revers pre tretmana |
for any questions please write milica.nikolic.micikitis(at)gmail.com |