milica.nikolic.micikitis(at)gmail.com
Wednesday, 31 August 2011
Sunday, 28 August 2011
Before & After
Ovaj naziv je takođe i album ovde Before & After, ali ovde ću malo detaljnije objasniti o materijalu, o tome kako su dospele do mene, i šta sam uradila ovim novim ,,pacijentima" ;-)
S obzirom da sam u julu ove godine našla ovaj materijal, to je ujedno i najsvežiji. Komadiće iscepkanih fotografija sam našla u bakinom stanu, savijene u nekom lekarskom uputu.
Sve sam ih pokupila i donela na posao, i pauzama sklapala kao puzzle. Samo emotivne. I dalje neznamo ko ih je iscepao.
Fotografije datiraju iz raznih godina XX veka, s tim da je najstarija iz 1953.godine. Sve su na sjajnom crno-belom ili kolor fotopapiru, različitih formata: ,,kabinet" i ,,vizit karta" formata. Sve su rađene privatnim fotoaparatom, nismo saznali kojim tačno.
U pitanju su čista mehanička oštećenja nastala ljudskom rukom, i dosta ih je teško vratiti u prvobitno stanje, ili dosta skromno, mada kasniji način čuvanja može poboljšati estetski izgled ovako oštećenih fotografija.
Nakon slaganja delova na polietilenskoj foliji, tankom četkicom i mrvom librokola (nije najsrećniji izbor) su spajane pocepane ivice, vodeći računa da librokol Nikako ne prelazi ivicu sa kartonske osnove na fotoemulziju. Uporedo s tim, se nežim pokretima falcbajnom preko nasvesta, utiskuje lepak i spajaju delovi lekom.
Ako se desi da su ivice i dalje iskidane, tankom vatom i blagim rastvorom vode i alkohola se utrljavaju ivice da bi smekšale, i ponovio se postupak kao kod lepljenja. Ovo često treba da ponaviti jer je potrebno lepku duže vreme da se zalepi, pa se desi da se negde ne uhvati dobro. Ove tehnike se moraju izvesti jako pažljivo nikako bez stručnjaka ,,na svoju ruku". Takođe u nedostatku prethodnih analitičkih studija, odgovarajućih materijala emulzija, izvodjene su najminimalnije tehnike konzervacije, jer za klasičnu restauraciju fotografije nije bilo uslova. Dakle, samo ,,hitno zbrinjavanje pacijenta".
Nakon uspešnog spajnja sledi sušenje, zatim kaširanje pozadine na japanski papir, kao i retuš po potrebi (u principu izbegavati ako se ne zna tačan hemijski sastav). Blago presovanje da se ne ošteti površina sa emulzijom, i čuvanje u fotoalbumu, po principu jedna fotka-jedan uložak u albumu. Naknadnom digitalizacijom i scanom, nisam mogla odoleti nego restaurirati ih u PS-u ;-)
Dalje čuvanje i arhiviranje u kućnim uslovima pronađite ovde.
S obzirom da sam u julu ove godine našla ovaj materijal, to je ujedno i najsvežiji. Komadiće iscepkanih fotografija sam našla u bakinom stanu, savijene u nekom lekarskom uputu.
Sve sam ih pokupila i donela na posao, i pauzama sklapala kao puzzle. Samo emotivne. I dalje neznamo ko ih je iscepao.
Fotografije datiraju iz raznih godina XX veka, s tim da je najstarija iz 1953.godine. Sve su na sjajnom crno-belom ili kolor fotopapiru, različitih formata: ,,kabinet" i ,,vizit karta" formata. Sve su rađene privatnim fotoaparatom, nismo saznali kojim tačno.
U pitanju su čista mehanička oštećenja nastala ljudskom rukom, i dosta ih je teško vratiti u prvobitno stanje, ili dosta skromno, mada kasniji način čuvanja može poboljšati estetski izgled ovako oštećenih fotografija.
 |
| a bunch of nicked family photos, restored in the archives of Serbia during the breaks;-) grandfather grandmother uncle and mom.. |
Nakon slaganja delova na polietilenskoj foliji, tankom četkicom i mrvom librokola (nije najsrećniji izbor) su spajane pocepane ivice, vodeći računa da librokol Nikako ne prelazi ivicu sa kartonske osnove na fotoemulziju. Uporedo s tim, se nežim pokretima falcbajnom preko nasvesta, utiskuje lepak i spajaju delovi lekom.
Ako se desi da su ivice i dalje iskidane, tankom vatom i blagim rastvorom vode i alkohola se utrljavaju ivice da bi smekšale, i ponovio se postupak kao kod lepljenja. Ovo često treba da ponaviti jer je potrebno lepku duže vreme da se zalepi, pa se desi da se negde ne uhvati dobro. Ove tehnike se moraju izvesti jako pažljivo nikako bez stručnjaka ,,na svoju ruku". Takođe u nedostatku prethodnih analitičkih studija, odgovarajućih materijala emulzija, izvodjene su najminimalnije tehnike konzervacije, jer za klasičnu restauraciju fotografije nije bilo uslova. Dakle, samo ,,hitno zbrinjavanje pacijenta".
 |
| grandfather & grandmother @ Athens |
 |
| grandfather & grandmother <3 |
Subscribe to:
Posts (Atom)